Znači, porodili ste se. Da, dobili ste najdivniji poklon na svetu i sa njim najlepšu ulogu na svetu. Ali, nemojmo se lagati – u prvim danima (nedeljama) nakon porođaja ta roditeljska uloga deluje i kao najteža od svih. Jel tako? Sigurno se trudite da osetite sve te leptiriće u stomaku i srca u očima, ali vam baš nešto i ne ide. Najdominantniji osećaj je preplavljenost – strahovima, osećanjem neadekvatnosti, manjkom samopouzdanja, krivicom, iziritiranošću. Možda vam je poljuljan i odnos sa partnerom (a u filmovima svi tako deluju srećno i „happily ever after“ odmah nakon porođaja, uključujući i bebu koja smireno spava i ne zaplače ni na tren).
Šta mami ne treba u prvim danima?
Kao da sve prethodno navedeno već ne predstavlja puno izazova, vi svakodnevno morate da se borite i sa pritiskom i pametovanjima ljudi oko vas. Pisano je puno tekstova o svim tim smešnim rečenicama koje vam serviraju, preko pouka i naredbi koje dobijate, kao i o savetima koji vam trebaju a koje nikako ne dobijate. (Jedan takav poučan tekst možete pročitati i kod Angeline na blogu).
Međutim, svaka novopečena i zbunjena majka se neretko susreće i sa određenim rečenicama koje dobije onako usput od ljudi. To su neke rečenice (ili pitanja) koje vam ljudi bez razmišljanja upute – jel se to „tako mora“ ili jer ne znaju šta drugo da kažu. Rečenice koje su za njih ništa ili izrečene „radi reda“, a vama su u tom trenutku sve. Vama i vašem samopouzdanju.
- Čuvena tri pitanja
Prvo te i stranac na ulici pita „Da li dojiš?“. Nedugo posle stiže i pitanje „Jel spava?“. Nisi se još ni oporavila od formulisanja odgovora na neko od prethodno dva, kad ono evo ga „Jel jede?“. Ne, ne želim da dam sopstveno mleko svom detetu. Ne, kome uopšte treba san. I konačno, ne dajem mu hranu. Što bih?
Svaka majka zna da su retke žene koje bi u prvim mesecima u cugu mogle da potvrdno odgovore na sva tri pitanja. Većina njih se muči bar sa jednim od prethodno navedenih. I kad kažem „muči“ to bukvalno i mislim. Uspostavljanje dojenja, spavanja ili redovne ishrane su radnje koje znaju da potraju i mesecima (da ne kažem godinama) i uz njih ide i isto tako dug proces prihvatanja neuspeha u tom oblastima, uz intezivan rad na tome da taj neuspeh majka ne poveže sa slikom sebe kao neuspelog roditelja. Potrebno je puno vremena da se majka saživi sa zaključkom „Hej, kod svakog deteta mora nešto da ne štima. To nema veze sa mnom kao roditeljem.“ i česta usputna pitanja o tim osetljivim temama nikako joj u tome ne pomažu.
2. „U moje vreme…“
Drugim rečima: „Sve što je novo, ne valja!“ Ili one rečenica tipa: „Vi mladi samo čitate i filozofirate. U naše vreme mi smo radili to i to i vidi vas – šta vam fali!?“ Dobro onda, ako se vekovima ništa nije promenilo u svetu oko nas, u kulturi i načinu življenja, hajde onda opet svi da se skinemo goli, da uzmemo sekire u ruke i da odemo da živimo u pećini. Kao što su naši preci Neandertalci živeli. Jer po takvim shvatanjima ne postoji potreba da se nauči bilo šta novo u roditeljstvu. Po njihovom mišljenju svet se očigledno ne menja i vrednosti ostaju iste, pa hajde onda svi samo da se opustimo i radimo sve isključivo kako nam stariji i iskusniji kažu.
Slažem se da stariji poseduju puno mudrosti od kojih možemo učiti, ali oni definitivno ne poseduju beskonačnu i konačnu istinu o roditeljstvu!
3. „Ja znam bolje…“
Nemojte se ovde zavarati – tu rečenicu nećete čuti direktno. Ne, ne. Ona je u stvari skrivena iza svih onih „Ne uzimaj bebu u ruke. Navići će se. Ostavi ga da plače.“ Ili „Ne, ne. Ti nemaš dovoljno mleka. Ne izgladnjuj bebu.“ Ili čuveno: „Beba plače=Gladna je!“ Naravno da je gladna. Hvala vam. Kada želi nešto drugo on neće plakati nego će mi samo reći, sa svih svojih nekoliko nedelja.
4. „Moje dete…“
Ovo su rečenice drugih majki. Kako one tek znaju da zagorčaju život, a prve bi trebale međusobno da se podržavaju. Znate one situacije kada zdušno pokušavate da se ispraznite iznoseći neki svoj problem (npr. „Mali mi se budi na svakih 1h. Baš mi je naporno. Neispavana sam.“) i kada svoje srce ogolite pred nekim, a onda vas sagovornica pljusne rečenicom poput: „Što moja beba dobro spava! Celu noć! Baš sam srećna“ Da, jesi. Možemo li sada opet da pričamo o mom problemu? Ili, možda ipak to više ne želim. Barem ne sa tobom.
5. „Kada će drugo dete?“
Pa ne znam još. Čekajte da proverim sa suprugom kada ćemo sledeći put voditi ljubav, pa ću vas obavestiti. Postoji li neka gora intruzija u vašu intimu od te? Naročito kada usledi ubrzo nakon porođaja, kada ste još uvek prepuni rana, i fizičkih, ali i psihičkih.
Šta mami treba u prvim danima?
Ceo prethodni deo teksta namerno je pisan ironičnim tonom kako bi svi vi koji ste stigli do ovih redova, a imate u blizini neku novopečenu majku, životnije i ubedljivije osetili težinu i raznolikost emocija sa kojima se ona u prvim nedeljama suočava. Ona je nesnađena i puna pitanja i strahova i trudite se da ih zajedno sa njom osvestite tako što ćete je pitati kako je, šta joj treba, kako možete da joj pomognete. Trudite se da se suzdržite od suvišnih komentara i pitanja, jer ona za nju imaju mnogo veću težinu od one koju možete i da naslutite.
A ako ste vi majke koje su se skoro porodile i stigle ste i do ovih poslednjih redova teksta, znajte jedno:
„NISTE SAME!“
Sve iste strahove i izazove imalo je još puno drugih majki, samo možda nisu smele o tome da pričaju ili nisu imale gde. Sada će mnoge mame imati više mogućnost da razreše mnoge svoje nedoumice, zahvaljujući Rosa školama roditeljstva koje će Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Rosa vodom otvoriti u maju ove godine. Tu će roditelji moći da dobiju podršku i stručne savete vezane kako za trudnoću, tako i za prve godine roditeljstva. Stručni saveti za trudnice su u velikom broju gradova pokriveni u okviru Školica za trudnice, ali Škole roditeljstva već duži niz godina praktično ni ne postoje. Upravo u Rosa školama roditeljstva će roditelji imati priliku da dobiju savete i o nezi i vaspitanju dece tokom prvih godina odrastanja.
To će biti odlična prilika za sve vas, drage mame, da postavite sva ona pitanja koja vas muče u prvim nedeljama: da li je gladan?, da li da ga ostavim da plače i hoće li to uticati na njegov psihički razvoj?, da li ću ga razmaziti ako ga puno nosam?, i tako u nedogled.
U maju će biti otvoreno 5 Rosa škola roditeljstva u gradovima za koje je procenjeno da je najpotrebnije. U planu je da se otvori još 20 takvih. Jer:
Ovo je moj drugi tekst u Coca-Cola Bloggers Network Adria, regionalnom projektu kojim se pruža podrška blogerima da profesionalizuju svoje blogove. Pozivam vas da pročitate šta su pisale i druge kolege blogeri iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.
7 Odgovor
Svakako joj ne trebaju gosti; čak ni najbliža rodbina. Šest nedelja mogu da sačekaju da vide bebu uživo.
Upravo tako. Ponekad je i tih 6 nedelja malo!
I ono: „Ne smeš da budeš nervozna!“, a ja bih plakala, ujedala, ujedala, plakala, i tako u nedogled. Mislila sam da je to to, odsad će mi život biti takav, više nikada ništa neće biti isto, normalno. Naravno da nisam osećala tu količinu ljubavi prema bebi o kojoj svi pričaju. Kad, kad samo brinem da li je gladan, zašto toliko bljucka, zašto toliko plače? I onda strah da nisam normalna majka kad ne volim svoju bebu. A sad, samo sedam meseci kasnije, jasno mi je da je i taj strah bio oblik ljubavi. Volim ga najviše na svetu i sva se istopim kada me pogleda ili mi se nasmeje. I da, život se vratio u normalu, samo je sad daleko bogatiji i smisleniji. Pozdrav! Danica
U prvim nedeljama majke su u baby bluesu – treba vremena da hormoni dodju na svoje. Ocekuje se da budu placljive i nervozne, narocito ako ne osete odmah onu ljubav prema detetu koju nam serviraju u filmovima. Ljubav je tu, samo se manifestuje kroz druge oblike u prvim nedeljama.
Pa, bravo!