Zašto potreba za prihvatanjem od drugih često nije dobra za vašu sreću?

Potreba za prihvatanjem od drugih ljudi mi je bila užasno važna u pubertetu. To se i očekuje u tom periodu, ali meni je ona bila baš, baš važna. Ako bih čula da je neko rekao nešto loše o meni, ceo svet bi mi se u sekundi srušio. Uveče pred spavanje bih redovno rezimirala dan i razmišljala da li je neko mogao pogrešno shvatiti neki od mojih postupaka. Pa onda sutradan odem to da ispitam i da se izvinim ako treba. Bilo je tu toliko nesigurnosti, nepoštovanja sebe, orijentisanosti Pročitaj više

Koje je to pogrešno uverenje koje ima većina ljudi?

Imam tu jednu blisku prijateljicu sa kojom su mi odnosi uvek pogodni za moje neke silne analize i premišljanja. Od kad sam se porodila imam osećaj kao da je konstantno ja prva pitam "kako je" i da i ako se vidimo, to bude uvek na moju inicijativu. Nemam osećaj da nešto ne štima u našem odnosu, ali stalno ponavljam kako "bi mi značilo da i ona meni u istoj meri uzvrati inicijativu". Drugim rečima, da pokaže interesovanje baš kao što to radim ja. Slično je bilo i u mnogim vezama koje Pročitaj više

O ljudima, part 2

Izgleda da će na mom blogu nešto često biti razmišljanja o ljudima. Da li zato što sam psiholog, što sam analitična, ili zato što smo mi ljudi stvarno neka čudna sorta? Nešto malo o tome sam pisala, i fotografijama zabeležila ovde. Već danima razmišljam o ljudima u nekom drugom pravcu. Od kad sam čitala o plemenu Dinka iz Afrike, i gledala njihove slike, nisam mogla a da se ne zapitam: da li je u odnosu na njih civilizacija u 21. veku zaista napredovala? Ili su ova plemena Pročitaj više

Ne volim…

..kada se ljudi po svaku cenu uklapaju u kalupe. Ne pitaju, ne razmišljaju već slepo prate standarde i ono što je prihvaćeno. Kao da ne veruju da i oni mogu imati nešto unikatno, nešto u čemu zdušno uživaju, pa čak i ako to nije prihvaćeno od strane većine. Ti ljudi često ni ne izražavaju baš svaki svoj stav, iz straha da mogu upasti u konflikt sa drugima. Pa odluče da ćute! A ja opet mislim da je "prazan zid, bez natpisa i grafita, najtužniji zid." Ne volim kada ljudi stalno Pročitaj više

O ljudima

Mi ljudi smo stvarno čudna sorta. Stalno se nešto zapitkujemo, tragamo, razmišljamo, predviđamo. Želimo da dodirnemo nebo. Da ostvarimo neostvarivo. Tražimo pukotine u moru jednostavnosti i uhodanih trasa. Hoćemo više, brže, glasnije, drugačije. Pa kad to dostignemo, onda opet iz početka. Krupnim koracima, bez stajanja.     Vrlo često u toj žurbi i ne vidimo ono lepo što se krije iza životnih ruševina. Svetost na zemlji, tu odmah pored nas. Pa šta i ako ne možemo Pročitaj više