Potreba za kontrolom je nešto što se kod čoveka evolucijski stvorilo i imalo je pre svega funkciju zaštite i napretka.
Zahvaljujući našem umu mi smo naučili kako da pravimo planove, upravljamo svojim postupcima, razmišljamo o budućnosti, ispravljamo greške iz prošlosti.
Uspeli smo da se izdignemo iznad drugih vrsta jer možemo da kontrolišemo sebe, ali i svet koji je oko nas.
U situacijama opasnosti on je tu da pomogne u odluci šta nam je činiti i kako najbolje da se zaštitimo.
Da Pročitaj više
Potreba za kontrolom – dve reči koje je mogu umanjiti
Potreba za kontrolom je nešto što se kod čoveka evolucijski stvorilo i imalo je pre svega funkciju zaštite i napretka.
Zahvaljujući našem umu mi smo naučili kako da pravimo planove, upravljamo svojim postupcima, razmišljamo o budućnosti, ispravljamo greške iz prošlosti.
Uspeli smo da se izdignemo iznad drugih vrsta jer možemo da kontrolišemo sebe, ali i svet koji je oko nas.
U situacijama opasnosti on je tu da pomogne u odluci šta nam je činiti i kako najbolje da se zaštitimo.
Da Pročitaj više
Skoro sam bila na jednom zanimljivom predavanju o inspiraciji za bolji biznis. Slušala sam tri govornika i jedna se zajednička tema provlačila kroz sve njihove priče - koliko je važan neuspeh da bi postali uspešni.
Najdirektnije ga je spominjao Karl Michael Pilsl, jedan od poznatijih govornika u nemačkom govornom području. Još uvek mi u glavi odzvanja njegova rečenica kako je došao do uspeha:
Neuspeh, neuspeh, neuspeh, uspeh. Neuspeh, neuspeh, neuspeh, neuspeh, uspeh, uspeh.
I 
U poslednje vreme ne pišem puno roditeljskih tekstova. Razlog tome je taj što mi je roditeljsko samopouzdanje trenutno na nivou pokisle dijareje.
Neki od vas će razumeti o čemu pričam. Period između 2. i 3. godine, Neću faza, izlivi besa. Momenti kada se tvoje šarmantno i voljeno dete u sekundi pretvori u malo čudovište, a ti se ne osećaš dovoljno sposobnom da mu pomogneš. Ili to možda i činiš, ali onda očekuješ da se njegov takav ispad ne ponovi.
Kao da to ima 100% veze sa 
Zašto su naša uverenja/razmišljanja uopšte bitna možemo objasniti na primeru koji sam danas imala sa klijentima:
Zamislite oca i majku tinejdžera. Sin nakon dva sata kašnjenja dolazi iz izlaska. Mama urla, šizi i optužuje ga, a otac je hladan skoro kao boza. Dakle, ista situacija, a različite reakcije. Otkud sad to?
Odgovor je jednostavan:
Njihove reakcije su bile različite zato što nisu imali isti pogled na opisanu situaciju (imali su drugačija razmišljanja/uverenja).
Majka 
Dok ovih dana oko sebe slušam uglavnom želje tipa "ne ponovila se" ili "samo da ne bude ista", ja razmišljam kako bih bila srećna samo ako život nastavi da ide putanjom kojom je krenuo.
Prethodna godina je baš bila uspešna za mene.
Naučila sam puno toga od svog deteta: kako da lakše podnosim nered u kući, kako da lakše podnesem ako nešto ne ide po planu (čitaj: da radim na svom perfekcionizmu), kako da budem razdragana i efikasna i posle samo par sati isprekidanog sna, kako da budem 
U prethodnim postovima smo pričali o preteranoj potrebi za kontrolom kod ljudi i o perfekcionizmu. Saznala sam da se puno vas, baš kao i ja, bori (lo) sa nekim od ovih problema, bilo da je to u roditeljstvu, u vezi, na poslu, ili nekim drugim relacijama.
Mi koji smo skloni potrebi za kontrolisanjem života i koji uvek želimo savršene rezultate možda nikad nećemo ni dostići suprotan kraj tog zamišljenog kontinuuma - da budemo relaksirani, "šano dušom" i da nas baš briga za to kakvi 
Perfekcionizam je osobina ličnosti koja deluje kao da nas usmerava na uspeh i na pozitivne ishode, ali je on u stvari toksičan, sa dominantnom negativnom i pesimističnom orijentacijom.
Kako to, zapitaćete se? Perfekcionizam se odnosi na postavljanje visokih ličnih standarda i ciljeva, zar ne? Generalno je poželjno imati visoke standarde i izazovne ciljeve, jer tako možemo dosegnuti vrhunac svojih umeća i to u stvari govori o našem jakom karakteru. Svi bi sebi trebalo da postavljamo