Kada mi neko kaže da će mu dom biti neka strana zemlja, pa još ona koja je na moru, ja se trudim da ne reagujem sa "jaooj, blago tebi!".
Jer ne mislim da je to nešto što je samo po sebi raj.
Meni prve asocijacije budu silna navikavanja i odricanja koja čekaju tu osobu, pre nego "baš je briga, šetaće svaki dan pored plaže".
O tome kako je kad napustiš svoju zemlju da bi se udala za stranca, u novom tekstu iz rubrike #radimnasebi priča hrabra Sanja Ivić-Gkouma sa sajta Grčki kutak.
Ko Pročitaj više
Kako sam sa tri kofera u stranoj zemlji shvatila koliko sam u stvari jaka?
Kada mi neko kaže da će mu dom biti neka strana zemlja, pa još ona koja je na moru, ja se trudim da ne reagujem sa "jaooj, blago tebi!".
Jer ne mislim da je to nešto što je samo po sebi raj.
Meni prve asocijacije budu silna navikavanja i odricanja koja čekaju tu osobu, pre nego "baš je briga, šetaće svaki dan pored plaže".
O tome kako je kad napustiš svoju zemlju da bi se udala za stranca, u novom tekstu iz rubrike #radimnasebi priča hrabra Sanja Ivić-Gkouma sa sajta Grčki kutak.
Ko Pročitaj više
Osećanje krivice je nešto sa čim se često susrećem u svakodnevnom radu, ali i u privatnom životu kod dragih ljudi.
U našem jeziku krivica se često izjednačava sa grižom savesti. I taj termin baš slikovito dočarava krivicu: "grize me savest", bukvalno me izjeda to što sam prekršio neki moralni zakon.
Kad pogrešimo i kad nas "grize savest" što smo nekome naneli štetu, uloga krivice bi trebalo da je u ispravljanju greške. Trebalo bi da nas ona vodi ka korekciji sopstvenog ponašanja 
Svi ponekad osetimo strepnju i strahovanje oko nečega što se dešava ili što se može desiti.
Međutim, kada ta strepnja postane nešto što nas ophrva, što umanjuje našu funkcionalnost, kada se čini da je ne možemo kontrolisati - onda je to anksioznost koju treba da tretiramo. Sami ili uz pomoć stručnjaka.
Tim povodom divna Anđelija Stojanović je pristala da priča o svom iskustvu sa anksioznošću.
Dosta toga je naučila o toj borbi koju još uvek ponekad vodi, i sa vama nesebično 
U februaru, mesecu ljubavi, posebno je važno pričati i onoj bazičnoj od koje sve kreće - o roditeljskoj ljubavi.
Kada su u pitanju deca samohrane majke ta ljubav posebno dobija na značaju, jer u toku dana od nje puno toga zavisi. Mnogo više nego kada su oba roditelja prisutna, pa taj trud mogu da dele.
Imala sam čast da na blogu povodom te teme ugostim jednu supermamu Vladanu, čije avanture inače možete pratiti na njenom blogu Sačekaj malo.
Za vas Vladana iskreno priča o tome koji 
Depresija je bolest koja je u tolikom porastu da SZO smatra kako će u narednim decenijama to postati najčešća bolest kod ljudi.
Depresija je mnogo više od obične tuge. To je tuga koja je intenzivna, koja dugo traje ili se često vraća, neretko bez vidljivog razloga.
To je osećanje beznadežnosti, tuposti ili praznine koja utiču na umanjenje funkcionalnosti neke osobe.
Sve je više ljudi koji boluju od depresije, ali je isto tako puno njih koji to poriču.
I dalje je depresija 
U sred smo zime. Za neke je to period pun porodične topline, bogate trpeze i najlepših događaja u toku godine. Snega, skijanja i svega što podseća na čistotu i zdrav umor.
Za druge su to pak dani hladnog vremena, sivila, velikih (pogrešnih) očekivanja i psihičkog umora.
Ako se pronalazite u drugoj grupi ljudi, moguće je da patite od postpraznične (sezonske) depresije.
Kako prepoznati postprazničnu depresiju?
Postprazničnu depresiju zovu još i zimski bluz, a stručni naziv za 
Uvek me fasciniraju jake ljudske životne priče.
One u kojima te snaga i upornost glavnih junaka ostave bez daha.
Posle kojih kreneš da razmišljaš sa čim se sve ljudi suočavaju, a ti te neke stvari ponekad možda uzimaš zdravo za gotovo.
Takva je i priča Marjete Pevec - žene koja je odlučila da uprkos tome što je sama, postane majka putem donorske sperme. Da postane sama mama.
To je put koji tek gradi i sa vama deli sve o njemu - od toga kako se odlučila da preduzme taj korak, kao 
Ovo nije tekst tipa "Ti si smisao!" i to je to. Pa da vi dumate "Šta mi je ona sad u stvari rekla?"
Priča o smislu je dušu dala za tipične motivacione tekstove u kojima lako izostanu konkretni saveti, ili barem praktični zaključci.
Međutim, ona je aktuelna u psihologiji još od Drugog svetskog rata i čuvenog psihijatra Viktora Frankla.
Dakle, traženje smisla u životu nije samo neka filozofska pretpostavka. U pitanju je pojam koji je poprilično važan za naše blagostanje. Iz tog razloga