Tehnika koja uvek pomaže da zaista uživate u malim stvarima

Iskoristi dan. Uživaj u detaljima. Male stvari su važne. I sve ostale slične floskule.

Svi se slažemo da bi po njima trebalo voditi život, ali koliko je realno da takva pravila svakodnevno primenjujemo?

Ukoliko živimo izolovani od stresnog gradskog života ili svakodnevno i intenzivno primenjujemo jogu i meditaciju – da, ali u suprotnom je to dosta teško.

Ja prva često pišem o tome koliko mi je važno da uživam u detaljima i malim stvarima, ali više kao podsetnik, a ne imperativ. Ponese te realnost i užurbana svakodnevnica pa jako lako skreneš u priču da želiš više, bolje ili prosto – drugačije.

Oni srećniji uspeju da se u toj žurbi sete gore pomenutih krilatica, pa se povremeno spuste na zemlju, zaista na neko vreme uživaju u sitnicama i restartuju se od svih tih „hoću više, hoću bolje“ zahteva.

Ovi drugi nastave da lete dok se toliko ne udalje od svoje realnosti da više ne znaju ni kud su pošli ni zašto su se tamo uputili.

A onda dobiješ dete…

Koliko god ponekad leteli visoko iznad svojih trenutnih mogućnosti sreće, dete nas htelinehteli tako često vrati na zemlju.

Voliš da ti je kuća uvek cakumpakum? Hajde baš da vidimo da li ćeš to moći da postigneš.

Važno je da sve igračke budu sortirane, pa da se ne izgube! Aha, da da.

Nisam spojila celu noć spavanja godinama. Moram nakupiti dovoljno sna da bih bila srećna i zadovoljna. Razmisli još jednom šta tražiš.

I onda dođeš do momenta kada shvatiš jednu važnu neminovnost:

Ili ću nastaviti da zahtevam ono što je praktično nemoguće, ili ću naći način da prihvatim i pronađem neki drugi ugao gledanja.

Pa zar nije lep osećaj da krećemo napolje, sudopera puna, a ja miiiiirna!

Pa šta ako se delovi igračaka izgube!? Detetu to ionako nije ni važno. Ne igram se ja sa tim igračkama.

A i taj san… Majko, vidiš li kakva si ti u stvari superžena?! Spavaš par sati noću, a stigneš na posao, da skuvaš, prošetaš, opereš, nunaš, čitaš. Malo li je?!

I drže te neko vreme ti naleti novootkrivenog optimizma, dok ne zglajzneš ponovo u ponor zvani „hoću više, hoću bolje, hoću drugačije“.

Pa ti opet svi oni „iskoristi trenutak“ saveti deluju samo kao nekakva nerealna naklapanja.

Epa, ja sam otkrila nešto jednostavno a korisno što mi u tim trenucima pomogne…

I nije to nikakva eureka, već nešto što ste možda i radili a niste na pravi način iskoristili.

Znate šta je u pitanju?

Gledanje svojih fotografija. 

Očekivali ste nekakvo revolucionarno otkriće, jel da? Pre nego što se razočarate, dajte mi šansu da vam objasnim.

Pre neki dan sam na Instagram postovala ovu fotografiju sa skorašnjeg putovanja:

Bila sam tad nešto šklj raspoložena, i fotografija mi je legla baš u pravom trenutku.

Videla sam jednostavan, a za mene savršen prizor. Magiju koju sam tako lako zaboravila.

Njih dvojica u savršenom okruženju, i ja koja tražim najbolji ugao za fotkanje. I to je to. Ništa ni više ni manje od toga.

Prisetila sam se lepote koju sam tad uživo videla, i onu koju sam u tom trenutku osećala. Hej, pa to je zaista bilo uživanje u sadašnjosti, u svoj svojoj jednostavnosti.

Ponovo sam oživela taj trenutak u svom srcu, i mogu reći da me je držao bar par sati.

Vratio me je na zemlju. Vratio me je sebi.

U tome je suština.

Bio je potreban samo jedan klik, pa da na pravi način sagledam tu fotografiju.

A mogla sam i drugačije. Mogla sam da nastavim sa „žalopojka modom“ u kom sam bila pre nego što sam je ugledala. Pa da razmišljam kako mi je žao što je to putovanje gotovo.

Ili: „Bože, koliko nam je bilo lepo, a gle sad! Moram da radim i da se mučim.“

„Oh, Bože, kada li ću opet moći na putovanje?“

Mogla sam da razmišljam i tako. Ali nisam.

Uživanje u trenutku je stanje uma.

Vrlo je jednostavno ostvariti ga, ali često i veoma komplikovano. Zato što mi to sebi tako napravimo.

Dok god to ne zahtevamo od sebe, već iskreno želimo i radujemo se takvom trenutku kada nam dođe – biće nam dostižan.

Uživaćemo u tim sitnicama onda kada iskoristimo svaku priliku koja nam se nudi da ih doživimo, umesto da idemo utabanom stazom kukanja i samosažaljenja.

I kao što predložih, tu su naše drage fotografije da nas u sekundi podsete na sve što imamo, što volimo i čemu težimo.

Upravo su ti trenuci oni koji čine naš život!