Strast flamenka

Postoje vrste plesa čija je suština u dobroj koreografiji i muzičkom konceptu. Postoje i plesovi u kojima je lako naučiti osnovne korake, ali je njihova bit u izazivanju određenih emocija ili reakcija kod ljudi. Neki su opet tu da obogate vaše druženje i zabavu. A postoji i ples koji obuhvata sve to, i pritom ti daje puno prostora za improvizaciju. Takav je za mene flamenko.
Još uvek se rado setim kratkog perioda u svom životu kada sam išla na lokalni kurs iz flamenka, kao i svih emocija i saznanja koje sam tada dobila vezano za ovaj ples. Flamenko, ples andaluzijskih Cigana. Ples u kom su protkane sve njihove patnje, emocije i ponos, estetski oblikovani, i pretvoreni u formu koja će trajati večno. Jer, vidite, svaki pokret u flamenku ima svoju ulogu i značenje. Noge su tu da daju ritam (“ili compas”). Postoje neki osnovni koraci koje se nauče, ali noge uglavnom rade preko trenutnog osećaja za ritam koji flamenko igraču (“bailaores”-u) daju gitara ili pevač. Najgora neželjena greška je da ispadnete iz ritma.
A ruke su tu da odrede vaš stil. Da pokažu emociju, da prenesu poruku. Uglavnom su u vazduhu, ali uvek morate da pazite da vam laktovi ne padnu – jer upravo njihovo držanje treba da prenese ponos andaluzijskih cigana. Oni nikog ne mole. Oni stoje uspravno, i odupiru se istorijskim previranjima čije su žrtve bili. A lice zaokružuje taj ponos, i dodaje mu prkos, tugu, bol, ali i snagu i upornost.

 

I onda nije slučajnost zašto se ta plesna grupa čiji sam kurs pohađala zvala “La sed gitana” (ciganska žeđ). Sećam se instruktorke Maje, kako me je oduvek podsećala na andaluzijsku ciganku. Ona je živela flamenko. Svojim izrazem lica, pokretima. Posebno mi je u lepom sećanju izvesna Marija, mlada devojka iz Novog Sada, koja je otišla u Budimpeštu i otvorila školu pogađate čega – flamenka. Njenog dugog izvajanog labudovskog vrata, koji je njenim flamenko pokretima davao posebnu gracioznost i ženstvenost, kakvu do tada nikada nisam videla. Jer, čar flamenka je upravo u tome što svako može izgraditi svoj stil igranja. Onda kada nauči kako da oseti tu muziku i pretoči je u pokret.

 

Ta Marija je u Novi Sad došla kao gostujući instruktor. I sećam se njenih priča o tome kako često tako vežba pred svojim momkom, pa nam onda onako labudovski demonstrira kako to igra pred njim i kako on uživa da je gleda. A ja tada onako usamljena zamišljam kako je baš divno imati momka i sa njim deliti tako strastvene i senzualne momente. Jer, flamenko upravo takvu energiju širi. Energiju strasti i dobre energije!

 

Sećam se da mi je bilo jako teško da održavam ritam i pratim sve taktove. Posle da kombinujem pokrete ruku i nogu, a da ne izgledam kao robot. A generalno imam osećaj za ritam i ples! Ali, flamenko me je mamio da ne odustajem, i da konstantno uvežbavam i jurim taj ritam. Na autobuskoj stanici, elektronskoj žurci, gde god uvatim priliku. Jednom sam ga vežbala pripita u 4h ujutro, u stanu kod drugarice, dok se ona tuširala. Pa su joj se posle komšije žalile na moje lupanje. Ali, to nije bilo važno. Jer, nema stajanja!

 

………………………………..
Prošlo je dosta vremena od mojih par meseci flamenka, ali je ostala emocija i uživanje u estetici i senzualnosti tog plesa. A od te iste pomenute drugarice sam igrom slučaja dobila jednu divnu dugačku crno crvenu suknju, koja vrišti flamenko! Ko zna, možda mu se jednom vratim. Jer, on ne poznaje uzrasne granice. Naprotiv, bogatiji je sa životnim iskustvom!

 

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

20 thoughts on “Strast flamenka

  1. ples je tako divna stvar. korištenje tijela na taj način, kad izađemo iz standardnih okvira kretanja.
    a toliko strasti i energije izađe iz osobe, da i ne zna da sve to skriva.

    flamenco je baš strastven, ne možeš biti li la s njim. sviđa mi se post 🙂

  2. Flamenko je tako strastan i seksi :)) Secam se da sam u Madridu isla da gledam neku flamenko trupu i bila odusevljena ogromnom energijom koju su posedovali!!!
    Veoma mi je zao sto i sama nisam nikad isla na casove nekog plesa…Mislim da bi trebala da doneses odluku i nastavis sa ovom prelepom igrom i jednog dana, kao i tvoja profesorica zadivis svog coveka plesnim inovacijama :***

  3. ples je način života, koji god bio.
    ali flamenko i tango su i moji favoriti i dokazi ove tvrdnje.
    ja sam igrala folklor 8 godina. jedne godine smo gostovali u grckoj sa jednom spanskom trupom, i mislim da smo se mi njima svideli koliko i oni nama 🙂

  4. druga slika mi je wow!

    meni nekako kod flamenka nije fazon u pokretima, već u emocijama. mislim da ga ne može plesati svako, čak ni neki profesionalni plesači koji znaju plesati svašta, ako nemaju emocije za taj ples mislim da ništa od toga. zbog toga mi je fascinantan, ali priznajem i prilično naporan za gledati i pratiti…ne znam kako da to objasnim, jednostavno mi je previše intenzivan. ali to je do mene, ti samo pleši i dalje 🙂

    1. Iako ja to ne osecam, tacno te razumem na sta mislis kada kazes da je prenaporan na gledanje. Jako je intenzivan i nabijen emocijama i utiscima – razumljivo da to ne prija uvek svima!

  5. Divan ti je ovaj post, sve mi se svidja i tvoj tekst o flamenku i slike, nacin na koji si ti to dozivela…Oduvek mi se svidjala ta intenzivna i strasna igra i mislim da bi bila dobra u tome, a imam i crvenu flamenko suknju.. SUper post, steta je da ne igras bar ponekad kad si vec iskusila cari flamenka…

Volela bih čuti tvoje mišljenje: