The power of music

Muzika je oduvek bila neizostavan i veoma bitan deo mog života. Nikada nisam svirala nijedan instrument. Ponekad sam išla u školu plesa, i nisam loše igrala, ali se ni jednim plesom nisam profesionalno bavila. Žalila sam što nemam lepši glas, pa da mogu da učinim da se ljudi naježe od njega.

Ali, uvek sam bila iznadprosečni fan muzike. Moji roditelji nikada nisu imali nekakvu kolekciju ploča ili kaseta, i muziku su uglavnom slušali na radiju. Onako, da svira u pozadini. I ne znam kako, ali i sestra i ja smo obe uspele da razvijemo baš veliku ljubav prema muzici. Onako, same od sebe. Onako, od srca.
Sećam se da sam još u četvrtom razredu osnovne škole na ringišpilu kod babe na selu čula pesmu “I want it all” od Queen, i odmah htela da imam ceo album te grupe. Naravno, za mene je to bila pesma “Aj vone joooo” sa kasete gde se na omotu nekoliko glava pretapa jedna u drugu. I mama i tata saznadoše da je to u stvari grupa Queen, i kupiše mi kasetu.
Negde u šestom razredu sam redovno odbijala drugove i drugarice koji su mi zvonili na vrata “da idemo da se igramo”, jer će uskoro na MTV-ju početi Hit list UK, a ja moram čuti novitete i rangiranje mojih omiljenih izvođača na listi. Bio je to kraj osamdesetih i početak devedesetih, kada je MTV bio institucija.
Onda onaj osećaj kada neku novu pesmu puštaš više puta pred spavanje, pa ne možeš da dočekaš da se ponovo probudiš i čuješ je ponovo. Pa pesme koje puštaš kad si tužan, pesme koje ti prijaju kad si srećan.
Omiljeni muzički žanrovi su se menjali, neki su ostajali isti. Sa godinama više razumemo i volimo određene pravce koji su nam kao mlađima bili ili dosadni ili sramotni za slušanje. No, u svakom slučaju, muzika je uvek bila tu da začini moj dan, obogati emociju ili proživljavanje nekog iskustva.
Nekako sam imala problem da razumem ljude koji kući nemaju nijednu kasetu/cd, već povremeno samo puštaju radio da im svira u pozadini, ili im pak i to smeta. Imam osećaj kao da propuštaju puno toga. Jer, moć muzike prevazilazi sve reči i sva objašnjenja koja bi neko mogao da nam pruži.
I baš verujem da muzikom možete da komunicirate sa bebom dok je u stomaku, sa osobom koja je mentalno nedovoljno razvijena, i uopšte u terapiji, u rehabilitaciji. Malo je nekad potrebno da dobijemo puno!
MUSIC CAN BRING YOU YOUR LIFE BACK!
………………….

Sve vas ljubitelje muzike, i one koji to želite da postanete, pozivam da posetite moju 8tracks stranicu. Sigurna sam da ćete naći barem nešto za sebe! Samo se prepustite i uživajte.

 

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

26 thoughts on “The power of music

  1. Da!! Jao sad si me sjetila MTV dana, ja sam svaki vikend satima sjedila pred televizorom gledajući top liste i čekajući da ponovno odvrte drage mi spotove. Tko je tad mislio da će se pojaviti You Tube, da ćemo skidati glazbu s neta i da će odjednom sve postati dostupno 🙂 Meni život bez muzike ne bi imao smisla, naprosto ne znam bez nje.

    Sviram klavir i išla sam u glazbenu školu no uvijek mi je bilo žao što nisam išla na balet 🙂

  2. eh, mtv…vrijedio je nešto do kraja osamdesetih. poslije – samo neka buka i bljeskanje koje izaziva epileptični napad. sad ako hoću da gledam spotove okrenem na vh1 classic.

  3. Ja volim starije pjesme.Sjecam se da sam mami upropastila sve kasete sa narodnjacima presnimavajuci hitove sa MTV-ja.Tako imam kasetu sa hitovima Roxette gdje mi u po pjesmue uskace Saban Saulic.Dobra stara vremena.Cudno je da te pjesme koje sam nekad slusala rado slusam i danas i nikada mi ne dosade,sto nije slucaj sa ovom danasnjom nazovi muzikom.Jedino sto jos uvijek trpim je KPOP,sve ostalo me iritira do besvijesti.

  4. Ko ne voli muziku, ko ema omiljenu pesmu? Stvarno, u pravu si, kako to da neko to nema ili ne cuje, jednostavno? I meni je muzika oduvek bila zacin i potpuno te razumem, i ja se, eto tako osecam kao i ti, a mozda nisam ni znala jer mi je glava puna previse stvari..Zivot je lepsi uz muziku

  5. Uh,gde me nađe…;)) Nađoh se ja i na tvojoj 8track stranici…Eternal Flames,pa Always-BonJovi..<3…
    A znaš koja mi je omiljena iz mojih teeneage dana??BillyJean..:)))To ti je hit iz 84.g mislim..Krenem pre podne u školu,a na tv-u puštali hit za taj dan sa MTVa(MTV nam se tada još delio na kašičicu i to u ranim jutarnjim satima..),al ne žurim ja dok ne čujem hit dana!!!! Posle trči do škole,a u glavi mi ceo dan svira M.Jackson,Wham,Madona…:))))) Hvala što me podseti:*

  6. ahhhh, dani kada je MTV imao smisla….
    Ja nekako nikada nisam bila opsednuta muzikom, nisam čuvala i skladištila muziku, ali sam uvek i uvek volela da uživam u svemu što mi legne. I često ne znam ni izvođača ni pesmu ali kad me dodirne ja talasam 🙂
    Da, jako je moćna i uvek uvek a i dan danas patim što nemam neki sluh i sjajan glas, ne bih prestajala sa pesmom 🙂

  7. Odrasla sam uz MTV i Vivu, a nekada si mogao cuti i dobar bit na trecem kanalu ;))
    Michael Jackson mi je tada bio zakon, kao i mnogobroji bendovi sa kraja osamdesetih i pocetka devedesetih!!! Sve bih dala kada bih bar na tren mogla da se ponovo vratim u to bezbrizno vreme..
    Muziku vezujem uz period zivota i po tome je i pamtim…
    Odlicni miksevi na tvojoj stranici 8track, uzivam dok ih slusam ;))

  8. Divan post o muzici. Treba umeti sa toliko muzike u sebi. 😉 Divna ti je ova stranica, upravo preslušavam.
    ''Muzika je dovoljna za život. Ali, život nije dovoljan za svu lepu muziku.'' S. Rahmanjinov

Volela bih čuti tvoje mišljenje: