Trajno samoobrazovanje – faktor koji mi je povećavao šanse za uspeh u svakom poslu!

Ako mislite da uspeh u poslu mogu imati samo ljudi koji “imaju sreće” ili oni koji su skloni da učestvuju u nekim sumnjivim aktivnostima, ovo onda možda i nije tekst za vas. Osim ako odlučite da mu pružite šansu i pokušate da otkrijete još neki način da povećate uspeh u poslu kojim se bavite.

Slažem se da sreća donekle igra ulogu u uspehu, ali hej, na to baš ne možemo direktno uticati. O učešću u sumnjivim aktivnostima i bogaćenju preko noći neću ni pričati, jer to naravno ne podržavam.

Ovo je priča o jednom faktoru koji je definitivno povećao šanse za uspeh čime god da sam se bavila. Iz naslova vidite da je reč o trajnom samoobrazovanju. To su sve one edukacije u koje se uključite nevezano za vaše formalno obrazovanje. Trenizni, radionice, predavanja, webinari, kursevi. Zovite ih kako želite. Svima njima zajedničko je to što vam pružaju konkretna znanja i veštine koje odmah možete primeniti u oblastima koje vas interesuju. I ono što je najvažnije – uglavnom ih sami birate, pa je motivacija za učešće u njima samim tim veća.

typing machine paper glasses

Formalno obrazovanje

Ne mislim da je fakultetska diploma merilo znanja i inteligencije, ali svoje dete ću definitivno podsticati da se ne zadrži samo kod srednje škole.

Ja sam završila redovne studije psihologije i pored puno novih znanja i veština za tih 5 godina dobila sam još mnogo toga.

Puno novih ljudi u životu sa kojima zaista delim puno zajedničkih ličnih i profesionalnih interesovanja.

Pet godina produžene mladosti, jer moje je bilo jedino da učim i da povremeno zaradim za džeparac, a imala sam sreću da su moji brinuli o svemu ostalom. I pored tako dobrih uslova, da nisam nastavila školovanje sigurno bih i ja morala nekako da doprinesem kućnom budžetu. I onda ćao sve neprospavane noći i svi ti silni izlasci i druženja.

Iako nažalost ima dosta ljudi sa diplomom koji su nezaposleni ili rade za sitne pare, ne može me niko ubediti da je generalno gledano lakše naći posao kada imaš završenu srednju školu. Jedna diploma više u džepu svakako da će više pomoći nego odmoći.

Neformalno obrazovanje

Ovo je svako dodatno sticanje neke veštine ili znanja koji nisu obavezni, ali vrlo često nam znače mnogo više nego ona koja steknemo u okviru formalnog obrazovanja (naročito onog koje je organizovano u okviru našeg zastarelog školskog sistema, gde je akcenat vazda na teoriji, a ne na praktičnoj upotrebi naučenog).

Strani jezici

Ja sam još od četvrtog razreda OŠ pohađala časove engleskog jezika. Sećam se da mi je ponekad bilo mrsko da idem na tu nastavu, ali sam zahvalna svojim roditeljima što mi nisu dozvoljavali da vrdam, pa sam negde u prvom razredu srednje škole sa najboljom ocenom položila FCE (Ispit Cambridge univerziteta koji podrazumeva dosta visok nivo upotrebe Engleskog jezika u usmenoj i pisanoj komunikaciji). Kasnije sam držala i neke psihološke radionice na engleskom jeziku. Redovno se dopisujem sa ljudima na engleskom, filmove i serije gledam sa engleskim titlom, čitam literaturu na engleskom. U prvim godinama i blog sam pisala dvojezično – na srpkom i engleskom. Sve su to načini da negujem svoje znanje jezika, kako ga ne bih zaboravila.

Nažalost, nisam isto uspela da uradim i sa španskim jezikom. Učila sam ga neke dve godine, i taman kad sam trebala da ga propričam, prekinula sam sa učenjem. No, baza je tu. Planiram da joj se vratim.

image-19

Volontiranje i nevladine organizacije

Za vreme studija puno sam bila uključena u rad lokalnih nevladinih organizacija. Nisam se bavila direknim humanitarnim radom, ali sam redovno bila uključena u psihološke i kreativne radionice, ogranizacije različitih skupova i dešavanja i sama realizovala predavanja i radionice. Drugim rečima, bila sam aktivista. Vrednost znanja i veština koje sam u toku ovih godina stekla nemerljiva je. Mogu slobodno reći da mi upravo ta znanja pomažu mnogo više u današnjem poslu nego ona iz formalnog orbazovanja.

Bila sam jedan od osnivača novosadskog Kluba studenata psihologije “Transfer” koji i danas postoji. Nekoliko godina zaredom smo u NSu organizovali Skup studenata psihologije iz cele EX YU, a jednom prilikom i za studente iz cele Evrope. Kada smo u to vreme uspeli da organizujemo celokupan višednevni boravak i program za stotine ljudi, zamislite gde nam sada može biti kraj. I deset godina kasnije, kad god na poslu treba organizovati neko dešavanje ili projekat, nije mi problem odmah da se angažujem i dam korisne predloge, bez trunke treme.

Kroz ove aktivnosti puno sam poradila na svom samopouzdanju.

Osećala sam neizrecivo zadovoljstvo usled činjenice da sam nekom pomogla i da sam dala svoj doprinos rešavanju bitnih problema na lokalnom ili globalnom nivou.

Direktno i indirektno sam naučila puno o event managementu, realizaciji treninga i predavanja i veštinama komunikacije.

Vreme mi je često bilo strukturiano u okviru korisnih aktivnosti. Iako sam volela i izlaske, godinama sam redovno odlazila na razne sastanke, skupove, radionice, treninge, razmene studenata. Sećam se da su se neki prijatelji često pitali: “Što gubiš vreme na sve to kada ti nije plaćeno?”. Oni nisu razumeli suštinu:

Sve to je bilo plaćeno u novim prijateljstvima, osmesima i zahvalnosti zadovoljnih učesnika, sopstvenom ponosu i novim stavkama u ličnom iskustvu i CV-ju.

Da ne pričam o silnim skoro besplatnim putovanjima u kojima sam učestvovala. Po Srbiji, regionu, ali i Evropi. U jednom projektu smo zahvaljujući Evropskoj komisiji putovali na dve nedelje u Španiju, i to preko Pariza da bi iskoristili priliku i njega da posetimo kad nam je već put plaćen.

Dok si student, ovakve dobiti su sasvim dovoljne da osećaš da ti život ima svrhu.

Stručne edukacije, predavanja i seminari

Obzirom da sam studirala psihologiju, postojalo je puno dodatnih stručnih edukacija na kojima sam svojevoljno učestvovala (oblasti medijacije, ponašanja mladih, porodičnih odnosa, rada sa ugroženim grupama). Pored stručnih edukacija iz različitih psihoterapijskih pravaca, završila sam i neke dodatne edukacije koje bi mogle biti korisne širem građanstvu:

  1. Asertivni trening – edukacija za konstruktivnu/samopouzdanu komunikaciju sa drugima
  2. Autogeni trening – skup vežbi psihofizičkog opuštanja i smanjenja telesne napetosti
  3. Obuka za vođenje radionica i treninga.

Ovo su samo neki od primera koji vam mogu pomoći da budete uspešniji u privatnom životu, ali i na poslu. Kada su u pitanju grupe za lični razvoj u Novom Sadu i Somboru bih vam preporučila da proverite događanja u Temenosu i Centru Self.

A onda sam se porodila…

I tu je stao ceo svet, jel tako? E cvrc. Za mene nije. Tačnije, jeste u prvim mesecima, ali vrlo brzo sam počela da posećujem nova dešavanja. U početku su to naravno bile radionice vezane za roditeljstvo: dojenje, vaspitanje, nošenje beba, i još puno toga. Razmena iskustva sa drugim mamama puno mi je pomogla u normalizaciji nekih izazova za koje sam mislila da samo ja imam.

Ako i vi želite da posećujete mama dešavanja, proverite najnovija događanja na sledećim linkovima: Danijela BirthaBebac startup centar i Mamarijum.

Vremenom sam odlučila da profesionalizujem svoj blog, na šta me je posebno motivisala činjenica da sam izabrana za oficijelnog Coca Cola Bloggers Network Adria blogera za 2016. godinu. Preko You Tube tutorijala sam se upoznala sa WordPress-om i sama sebi napravila ovaj sajt koji trenutno čitate. Počela sam puno da se i edukujem o online marketingu, što i dan danas radim.

Iako imam redovan posao.

Iako imam malo dete.

Ovde sam detaljnije pisala o tome kako to sve uspevam.

Uključila sam se na Upwork platformu gde sam takođe povremeno angažovana kao freelance pisac. Za svoje članove povremeno omogućavaju i neke besplatne edukacije iz oblasti digitalnog marketinga. Puno sam o tim temama i o prodaji naučila i na Hubspot platformi.

Kad stignem rado pratim webinare kod Dimitrija Ostojića i čuvenog Neil Patel-a.

Ako ste u Novom Sadu ili Beogradu i želite da pratite sve inovacije i aktuelnosti iz IT zajednice, obavezno posetite StartIt.

Informacije i znanja su danas tako lako dostupni i često besplatni, samo ih treba potražiti.

Ben & Cat Photoshoot

Dakle, sve se može, iako je često za puno toga potrebno dosta strpljenja, izdržljivosti i dobre organizacije. No, i za to postoji rešenje.

Izgovore je uvek lako naći. Pravi izazov, međutim, leži u tome da se pokrenemo i istrajemo!

Moje ime je Aleksandra. Ja sam majka i žena, psiholog i freelance pisac. Često mislim da nešto može bolje i lepše. Osim kada odlučim da uživam u trenutku baš onakvom kakav jeste. Jer, život je onakav kakvim ga mi napravimo!
Podeli ovaj postPin on PinterestShare on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

15 thoughts on “Trajno samoobrazovanje – faktor koji mi je povećavao šanse za uspeh u svakom poslu!

  1. Ja sam posudila i usvojila jednu izreku, a kaže: Tko želi, pronalazi načine; tko ne želi, pronalazi izgovore. Baš paše uz tvoj tekst. Danas je učiti jednostavnije nego ikada zahvaljujući čudu koje se zove internet, ali je i jednostavnije nego ikada zalutati i gubiti vrijeme na kojekakve big brothere ili špijuniranja na Fb-u.
    Digitalni marketing je nešto o čemu sam i sama počela čitati, ali tek počela.
    Super tekst draga Aleksandra!

    1. To je ta recenica. Size mog teksta 🙂

      I ja sam tek na pocetku izucavanja. To je citav jedan novi svet koji se svakim danom sve vise razvija. Svidja mi se, to je najvaznije 🙂

    1. Upravo mi je i cilj da takav utisak ostavim kod citalaca – realan opis, ali uz notu entuzijazma. Neizmerno mi je drago kad cujem da je poruka primljena 🙂 Hvala ti!

  2. Stalna nadogradnja je ključ održavanja mladog mozga. Učenjem podstičemo i druge mozdane vijuge da rade u našu korist, ali i da se više smejemo!

    Ne samo što treba da obogaćujemo stečeno znanje i interesovanja, nego s vremena na vreme treba da se usudimo da probamo nešto sasvim novo. Tako sam i ja počela sa blogovanjem, ali i sa učenjem nemačkog, prvi put u životu, posle druge bebe. Totalno se slažem sa svim što si navela!

  3. Veoma nadahnut i motivisuci tekst, nacin pisanja pitak i lako citljiv, tema odlicna, sve pohvale 👍🏻💐💕od ucenja i novih iskustava nikada ne treba odustajati a ni zazirati, cini mi se da je posebno korisno za osobe koje cesto gube iz vida smisao zivota, svrhu i samopouzdanje. Praticu Vase tekstove, ovo mi se dopalo jer i ja stalno ucim i ulazem u sebe, neke stvari se iskoriste i naplate materijalno,a neke su same po sebi bogatstvo.

    1. Hvala puno, Ljiljana.

      Da, neke stvari treba naplatiti, jer se ne moze ziveti od vazduha i volonterizma. No, svi treba da negujemo i uzivanje u onom intrinzicnom zadovoljstvu koje dobijemo posle nekog novog angazovanja ili uspeha. Za svakog je to nesto drugo, ali umece tog prepustanja ne valja izgubiti.

      Citamo se!

  4. Slučajno sam otkrila Vaš blog. Veoma je inspirativan. U situaciji kada polupokretna zbog išijasa ne mogu da mrdnem čaroban svet Interneta i blogova je odradio pravi posao, a dobijeno neplanirano slobodno vreme, doduše malo bolno, pravilno iskorišćeno za sticanje nekih novih saznanja. U ovakvom stanju ne bih mogla ni pesmicu od dve strofe da naučim, ali tekst me je podsetio na jednu gospođu koju sam upoznala u bolnici i nekoliko dana upijala njena iskustva. Vremešna dama je već godinu dana učila grčki, jer ima prijateljicu Grkinju i više joj je u tim godinama bilo neprijatno da ne može sama da se snađe i da joj je stalno potreban prevodilac (po mojoj proceni imala je oko 70 godina). Bila sam zadivljena. Dok je zbog posla svog muža živela na jednom jadranskom ostrvu dve godine, kako kaže daleko od civilizacije, dosta se družila sa ženom koja je u lokalnoj školi radila kao psiholog. Da ne dužim, njen savet je bio da na svake tri godine uzme nešto novo da nauči, nešto što nikada nije ranije. U to vreme su bili drugačiji načini sticanja znanja, pa je ona tako u mestima koje je menjala tokom života, a bavila se finansijama, upisivala strane jezike, kurseve šivenja, vajanja i svega onoga što joj je bilo dostupno na tkz.radničkim univerzitetima. I rekla je da su joj sve te veštine, nevezane za njenu struku puno pomogle u životu. Primer samoobrazovanja pre 30-40 godina. Kaže i da je decu podsticala da isprobavaju nove stvari, da pokušavaju, da samo tako mogu da otkriju i izvuku iz sebe najbolje .
    Ja sam sticajem okolnosti ušla u svet bezglutenske ishrane i pre nekoliko meseci počela sam da pišem blog o istoj. Prilično sam komforna i nikada nisam želela da drastično menjam neke stvari i ne daj bože da namećem sebi bespotrebne obaveze. A onda sam shvatila da sam se uvek nečim bavila, po malo, onako uz put, neopterećujuće, a da toga u stvari nisam ni bila svesna (razni kursevi, radionice…). Tako je i blog za mene postao relaksacija, učenje i deljenje novih iskustava, jedan novi svet koji zahteva i učenje novih veština ali i primenjivanje istih. Kako reče gospođa sa početka, onoga dana kada prestanete da otkrivate i učite nove stvari vi ćete ostariti i nije bitno koliko ćete imati godina, neko 35 a neko 90.
    Čitamo se!

    1. Predivna zapazanja i odlicna anegdota sa gospođom. Hvala Vam na tome! Sazeli ste u jednoj recenici ono sto je sustina mog teksta – ostarimo onog momenta kada mislimo da smo sve naucili i da nemamo vise sta da menjamo. Steta sto puno ljudi ima i oko 25-30 godina kada dodje do takvog zakljucka. A u fizickom smislu su u jeku mladosti.

      Citamo se!

Volela bih čuti tvoje mišljenje: