U poslednje vreme mi se čini da mnogi roditelji misle da je visokosenzitivno dete svako, ali ono što je sigurno je da to svakako nije lako 🙂
Niti je takvo dete svako.
Visoka senzitivnost nije dimenzija, pa da je neko malo ima malo ne. To je kategorija, specifičan temperament, tako da ga osoba ILI IMA ILI NEMA.
U ovom mom tekstu sam pisala o sebi i odraslim visokosenzitivnim osobama. Mnogo vas se pronašlo u njemu.
I tada sam najavila da ću pisati sličan tekst o visokosenzitivnoj deci. Isti kriterijumi važe i za njih, ali postoji i puno specifičnih saveta koji vam mogu pomoći da razumete i prihvatite takvo dete.
Zato napokon i pišem ovaj tekst.
Hajde da prvo definišemo kakvo je to visokosenzitivno dete…
Vaše dete je visokosenzitivno samo ako zadovoljava SVA ČETIRI čuvena D.O.E.S. kriterijuma:
1. Dubina procesuiranja informacija (depth of processing)
To vam je ono kad kažu “analizira, previše razmišlja”. Ili se teže odlučuje.
Visokosenzitivno dete istovremeno primeti hiljadu stvari, pa ih onda duboko procesuira dok ne dođe do zaključka ili odluke.
Kada moj zvrk uđe u prodavnicu da mu kupim slatkiš ili igračku, u stanju bi bio da razmišlja po pola sata šta da mu kupim.
Možda ovo, a možda i ovo. A šta ako ovo?
Neretko će ova deca zbog toga i više da postavljaju pitanja od svojih vršnjaka. Svašta ih interesuje i idu do dubine, dok im sve ne bude jasno.
Upravo zbog ovog faktora, visokosenzitivno dete ne voli da uči putem pokušaja i pogrešaka. O ovome često iz našeg ličnog iskustva pišem na svom Instagram profilu.
Kod mog deteta je ovo baš primetno. Kod učenja bilo koje nove veštine, vezanja pertli, slaganja kockica, pisanja, građenja – on neće pokušavati, grešiti, pa opet iznova.
Ne.
On će učiti putem uviđanja.
Posmatra kako ja to radim, uglavnom neće sam puno ni da pokuša.
Onda kada ima utisak da je shvatio i da će uspeti, on samo uzme i uspe iz prve.
Kao da je to oduvek radio.
A javljanje drugim ljudima? Očekujte da će se ta veština kod njih graditi čak i godinama.
2. Preplavljivanje (overstimulation)
Ako dete dublje procesuira informacije, vidi sve kontekste, detalje, i intenzivnije sve to proživljava, naravno da će biti sklono preplavljivanjima.
Neće kod sve VS dece ovo biti odmah primetno, jer mnoga od njih ne pokazuju otvoreno osećanja, ali oni svi definitivno doživljavaju vrlo snažne emotivne reakcije.
Moje dete je među ređom VS decom koja su ekstroverti (uglavnom su introverti) i možda zbog toga on itekako otvoreno i intenzivno pokazuje emocije.
Baš je sklon preplavljivanju.
Dugo je to to bila emocija besa, o kojoj sam puno pisala u ovim tekstovima i u svojoj eKnjizi „Kako da dečji bes ne bude svima stres“.
3. Emocionalna reaktivnost (emotional reactivity)
Zbog ovog kriterijuma njih ljudi često nazivaju „osetljivima“.
Ja bih izbegavala taj izraz, jer je negativan i osuđujući.
Dovoljno je reći da lako emotivno odreaguju.
I da: osećaju!
Osetljivi su na kritike, podsmevanje i posramljivanje. (Ovo prvo predstavlja svojevrstan problem u roditeljstvu, jer im morate uputiti kritiku, govoriti „ne“ i postavljati granice).
I sama sam VS osoba i dugo sam bila vrlo osetljiva na kritiku iz dva razloga:
- imala sam jak perfekcionizam i strah od neuspeha
- usled velike samoanalitičnosti imam izuzetno razvijenog unutrašnjeg kritičara, pa mi još i tuđa kritika uz to bude previše.
Ovo E is DOES se odnosi i na empatiju. Ima je većina ljudi, ali VS deca znaju da budu baš povećano empatična prema drugima.
4. Svesnost detalja (sensing the subtle)
Tu se misli na sve bitne i nebitne detalje koje ova decu primećuju, a drugi ne.
Iskrivljene slike na zidu.
Nova frizura na mami.
Svaka stvar da stoji na svom mestu.
Moj sin čim uđe u stan prvo što primeti je da neka knjiga ne stoji na svom mestu. Ili da sam stavila neku novu figuricu na policu.
Ranije sam to nazivala opsesivnom kompulzivnošću. Sada znam da to nije to.
Ova deca će lakše i pre osetiti kad ste neraspoloženi, kad ste se možda posvađali sa mužem, kada nešto nije u redu.
Oni više reaguju na tuđu energiju.
Šta god mu pričali, ako vaše raspoloženje i neverbalna komunikacija govore suprotno, džaba vam i najsavršenije reči.
VS dete će vas provaliti i odmah će reagovati.
Svih 5 čula su im pojačana na maksimum, pa će im više smetati buka, vizuelne stimulacije, dodir, etikete na odeći…
Kako još prepoznati visokosenzitivno dete?
Od prvog dana nakon rođenja ono je „drugačije“.
Više plače. Manje spava. (Moje dete je noć prespavalo tek sa 2,5 godine).
Duže sisa. (Moj zvrk je siku sam ostavio sa 3 godine).
Kenjkavo je. Često deluje kao i da je „džangrizavo“. Ja to ne bih tako nazivala. Prosto ima veće zahteve, dublje procesuiranje i ono što su za nas sitnice, njemu su možda najveće stvari na svetu.
To treba poštovati.
Neretko je prilično prilagodljivo i „divno“ kada je kod drugih, a kada je u kući pravo je zanovetalo ili đavolak.
Introvertna VS deca kao da su više plašljiva i stidljiva, a u stvari su više oprezna.
Bilo kakve tranzicije (prelazak sa jedne na drugu aktivnost, puno aktivnosti odjednom, promene mesta življenja, promena ljudi sa kojima provodite vreme) njima predstavljaju veliki zvor stresa.
U ovom testu možete okvirno proceniti da je li vaše dete visokosenzitivno.
Puno o tome priča i edukuje moja Žana Erdeljan. Možete se više raspitati u ovom njenom tekstu i emisiji.
Ono što je sigurno je sledeće:
Visokosenzitivna deca nisu takva namerno. Niti su takva zbog neke vaše greške. Ona su takva rođena.
Pa kako onda biti dovoljno dobar roditelj za njih?
Osnovno načelo od kog treba krenuti je čuvena izreka Ilejn Eron:
„Da bismo imali drugačije dete, moramo biti spemni da imamo drugačije dete“.
Pošto ga vi već imate, imate jednostavan izbor između dve alternative:
- da priželjkujete da je drugačije, da ga poredite sa drugom decom i mislite da je „najgore“ ili „najteže“, pa da onda kukate nad svojom sudbinom ili
- da učite kako da ga prihvatite, razumete i podržite i tako mu pomognete da umanji svoje mane i da maksimalno iskoristi svoj potencijal.
Jer, svi se slažu sa ovim:
Kada na pravi način pristupimo njihovom temperamentu oni mogu odrasti u izrazito mudre, kreativne, ispunjene, uspešne i empatične osobe.
Često su veliki lideri i „drugačiji“ po dobrom.
A to bismo svi poželeli za svoje visokosenzitivno dete, je l tako?
Ovo su neki saveti koji su nama pomogli:
1. Verujte mu i ne shvatajte sve lično!
Gledajte kritične situacije iz njegovih cipela.
Ako mu smeta etiketa, teška reč drugara, buka u igraonici – neka ga.
Nemojte ga ubeđivati da „je to ništa“ već mu verujte, kao i tome da su mu čula i emocije povećani na kub u tom trenutku.
2. Edukujte ga o njemu samom.
Objasnite mu šta mu se dešava, šta može da očekuje, kako ćete mu pomoći. I pre svega:
3. Pokažite mu da ste tu za njega.
Da ga razumete, prihvatate, bezgranično volite.
Stavite mu do znanja da je divan baš takav kakav je.
Ne poredite ga sa drugima, ne podsmevajte mu se, ne rugajte mu se.
4. Postavljajte granice i jasno mu ih stavite do znanja.
Iako je najteže uspostaviti pravila sa ovakvom decom, posebno onom koja su prkosna i uporna, njima su granice baš najpotrebnije.
Izazov da sa njima budete dosledni će biti podignut na kvadrat, ali je mnogo važno da naučite kako da ne odustanete u situacijama koje mislite da su važne.
Pomoći će vam oboma ako se unapred dogovorite za pravila i očekivanja u nekim kritičnim situacijama.
Njima je važno da znaju šta da očekuju, a i da se oni pitaju kad se utvrđuju neka pravila.
5. Postarajte se da u nečemu budu dobri i to negujte.
Oni teško trpe neuspeh.
Kada primetite da im nešto dobro ide, usmeravajte se na to, pomozite mu da se tu unapređuje.
To će biti odličan insentiv i za njihovo samopouzdanje. A i lakše će skrenuti pažnju sa fiksacije na neuspeh.
6. Hvalite ih.
Mnogo im znače (realne) pohvale.
Mom zvrku je jedna vaspitačica uglavnom upućivala samo (opravdane) kritike a pohvale su izostajale.
On se vrlo brzo pred njom u potpunosti identifikovao sa ulogom „negativca“ i posle je i kad ona hoće nešto lepo da mu kaže on nju slušao pognute glave. Kao da ga opet kritikuje.
Nikad se sa njom nije povezao i uglavnom ju je izbegavao.
7. Negujte atmosferu prihvatanja svih emocija.
Tu je važno da prvo vi shvatite da su sve emocije ok, i da su čak i neke neprijatne emocije dobre za vas.
O tome sam pisala u ovom tekstu.
Važno je da znate da je vaš zadatak da sebi i detetu dozvoljavate sve emocije, ali da ne dozvoljavate svako ponašanje.
Ta razlika je mnogo važna.
8. Idite strpljivo, korak po korak.
Čak i ako se svi u igraonici igraju a vaše dete sedi vama u krilu – polako.
Možda su druga deca savladala nošu ili vezivanje pertli, a vaše dete odlaže, gnjavi, neće da uči – polako.
Idite korak po korak.
Strpljivo.
Ne forsirajte. Poštujte njegov tempo.
9. Učite ga kako da prigrli svoju različitost.
Visokosenzitivno dete će nažalost često nailaziti na nerazumevanje okoline.
Svakakvim terminima će ga nazivati: osetljiv, džangrizav, stidljiv, povučen, besan.
Ljudi uvek reaguju na nekoga ko je drugačiji, posebno deca.
Učite ga kako da prihvata sebe i da zavoli to što je drugačiji.
Jer, zna biti mnogo lepo kad si „orhideja među maslačcima“.
10. Učite kako da opraštate.
I sebi i detetu.
O kako ćete oboje grešiti.
A tek kako ćete iz toga učiti!
Samo ako sebi to dozvolite!
A sad vi…
Da li imate visokosenzitivno dete?
Šta je vama pomoglo u njegovom vaspitanju?
Za one od vas koji to još ne znate, „biblija“ za razumevanje ovakve dece je ova knjiga od Ilejn Eron koja je na svu sreću prevedena i kod nas. Imate moju toplu preporuku za nju.