Zavist – svi je ponekad imamo, ali da li nam ona može i pomoći?

Zavist je emocija uz koju gotovo uvek ide negativna konotacija.

„Vidi ti njega što ima to i to…“

„Baš njega briga!“

„Lako je njemu, kad…“

I to u situacijama u kojima te niko ništa nije ni pitao.  A ti primetio, po zavideo, i već i objašnjenje za sve našao.

Pa još i poželeo da „mu crkne krava“, kao što se kod nas to tako slikovito kaže.

 

 

Šta se to dešava kod zavisti? Kad se ona javlja i koji mehanizam leži u njenoj osnovi?

Zavist osetimo onda kada želimo nešto što neko drugi ima (a mi to nemamo).

U pitanju može biti nešto materijalno, neka osobina, neko dostignuće, priznanje. Bilo šta.

To nešto što nemamo počinjemo intenzivno da želimo za sebe, što se često nastavlja u to da ne možemo da podnesemo činjenicu da smo bez toga, a neretko i da stvaramo antagonizam prema osobi koja to poseduje.

A kako su ljudi skloni generalizaciji, dalje (pogrešno) zaključivanje o toj nekoj osobi često ide u smislu donošenja opšteg utiska o osobi samo na osnovu te jedne stvari.

Pa je tako Darko uspešan u privatnom poslu samo zato što je imao mamu i tatu da mu plaćaju skupe edukacije.

Ana ima dobro telo jer ima vremena da ga baca na treninge.

A Milan je dobio unapređenje na poslu zato što se „uvukao“ direktoru.

I dalje svi oni zbog toga ne vrede. Baš njih briga. Lako je njima. I tako dalje.

Možda su Darku zaista plaćali skupe edukacije. A i Milan se možda ulagivanjem dokopao unapređenja.

Pitanje je šta sad sa tim zaključcima? Da li oni koriste vama, a i tom Milanu i Darku?

Početak odgovora na to pitanje je u pravljenju bitne razlike između: pozitivne i negativne zavisti.

Mnogi stručnjaci je ni ne poznaju, a mislim da je jako važna.

 

Koja je razlika između pozitivne i negativne zavisti?

I jedna i druga se javljaju kada želite nešto što neko drugi ima.

Razlika je u tome šta dalje radite sa tom zavišću, koliko i kako joj dozvoljavate da utiču na vas i na ljude koji vas okružuju.

Kod pozitivne zavisti vi ne želite da toj osobi „crkne krava“. Vi ste osvestili da ona nešto ima, ali dalje svoje misli i akcije usmeravate na sebe.

Postajete proaktivni, razmišljate šta to vi možete promeniti pa i da vi dobijete to nešto na čemu joj zavidite.

Ta svest o nečemu što nemate vas praktično motiviše, pokreće, čini da postanete bolji. A osoba o kojoj je reč neretko postaje vaš uzor i model po kom želite da sebe unapredite.

Kod negativne zavisti vi uopšte ne idete tako daleko. Naprotiv, ostajete u mestu, usmereni samo na to šta ta osoba ima i na traženje razloga zašto je to tako.

Onda polako zavist prelazi u mržnju ili ljutnju, a vaše dalje akcije uopšte nisu usmerene na promene koje se tiču vas. Ne! Vi ili tražite izgovore zašto ta osoba ima to nešto, ili krećete da kukate zašto vi to nemate.

Odgovornost naravno nije vaša.

Niti je Anina što ima lepo telo, jer, Bože moj, njoj je ono palo sa neba. Čak  i ako 5x nedeljno ide u teretanu.

A Darko je godinama uspešan u poslu samo zato što su mu mamica i tatica pre 10 godina plaćali nekakve edukacije. Pokretanje i održavanje posla godinama posle toga se praktično dešavaju sami od sebe, jel tako?

Dogodilo se i meni ranije da osetim zavist prema nekome. Priznajem.

 

To je emocija koja se ponekad javi kod većine ljudi.

Ono što nas, međutim, razlikuje je kako se nosimo sa njom i da li joj dozvoljavamo da se ponavlja.

Kad zavist postane redovan deo našeg svakodnevnog repertoara ponašanja, e tu nastaje zajeb. Za nas same, ali i za ljude oko nas.

Ljudi koji često osećaju negativnu zavist su generalno hejteri. Oni na većinu stvari u životu imaju negativan pogled, a neretko nisu ni prijatni za druženje.

 

Kako da ne budete hejteri koji često osećaju negativnu zavist prema drugima?

Suština je da naučite kako da negativnu zavist pretvorite u motivaciju za promenu.

Najveći problem kod negativne zavisti je taj što ste vi u potpunosti usmereni na druge ljude. Bežite ili ne vidite svoju odgovornost i svoj potencijal.

Prvi korak je: pomeranje fokusa na sebe.

Postavite sebi pitanje:

Šta ja mogu da uradim pa da postanem takav/imam to što ta osoba ima?

Mišići ne postoji sami od sebe. Potrebno je puno balansirane ishrane i redovnih treninga da bi se pojavili i održali.

Edukacije i novac često jesu bitni za ulaganje u neki biznis. No, ne zaboravite na stotine besplatnih ili povoljnih online edukacija/tutorijala koji danas postoje.

Raspitajte se za more bespovratnih kredita koji su u ponudi za male/početničke biznise.

A kad osnujete posao, edukujte se kako ga održati, unapređivati. To ne ide samo od sebe. I ne postoji nijedan mamin i tatin novac koji to na duže staze može održati.

Neophodni su umeće, krv i znoj. Zasucite i vi rukave.

Pošto definišete opšti odgovor na prethodno pitanje, postavite sebi drugo važno pitanje:

Koji su koraci da ja do toga dođem?

Šta konkretno treba da preduzmete? Koji vam je je plan? U koju edukaciju je najbolje da uložite da vas dovede do tog cilja?

Možete se spojiti i sa tom osobom kojoj zavidite i učiniti je svojim mentorom.

Korisnije je da pažnju usmerite na to što vas ona može naučiti, nego na traženje izgovora zašto ona ima to što vi žarko želite.

Pisanje dnevnika zahvalnosti ili kratak rezime dnevne zahvalnosti svako veče pred spavanje takođe mogu čuda činiti. Razlog je jednostavan: tako ste usmereni na sebe i na ono što imate, a ne na ono što drugi imaju.

 

I još nešto: zavist nije isto što i ljubomora!

Mnogi ih brkaju, ali to su dve potpuno različite emocije. U engleskom jeziku obema u govoru dodeljuju zelenu boju, pa to još više stvara zabunu svetskih razmera.

Na primer, oni u žargonu kažu: „green with envy“ (pozeleneo od zavisti). A naši to neretko prevode kao „pozeleneo od ljubomore“.

Šekspir je u Otelu ljubomoru nazvao zelenookim čudovištem.

I tako još puno primera gde ljudi te dve emocije izjednačavaju. A nisu iste.

Kao što je već rečeno, zavist je usmerena na nešto što drugi imaju a mi nemamo.

Ljubomora, pak, nastaje iz straha da ne izgubimo nešto što već imamo. Kada bi ta zgodna Ana plesala ili pila piće sa vašim mužem, onda biste osećali ljubomoru prema njoj.

Ako je Darko pokrenuo posao koji je iz vaše niše, a ide mu bolje nego vama, i tada biste osećali ljubomoru. Jer strahujete da ne izgubite vaš posao.

Ljubomora je inspirativna tema za jedan poseban post. Ovde sam imala potrebu da je na kratko spomenem, jer se uvek dovodi u vezu sa zavišću.

 

A sad vi?

Da li ste imali priliku da osećate zavist? Budite iskreni.

Kako je ona uticala na vas? A kako na tu osobu kojoj ste zavideli?

Da li ste nekad možda osetili razliku između pozitivne i negativne zavisti?

Podelite sa mnom. Ovde ili u mailu.